Quinta da regaleria – Najmističnija palata u Portugaliji

 

Vanvremenska, mistična i očaravajuća palata Quinta da Regaleria predstavlja jednu od najkontroverznijih građevina, ne samo u Portugaliji, već i u svetu.

Jedan od razloga mog putovanja na kraj Evrope bilo je, između ostalog, i ovo  veličanstveno imanje. O njoj sam čitala, gledala dokumentarce, proučavala, maštala…

Septembar 2018. godine….

Stigle smo vozom iz Lisabona u magičnu Sintru.  Postajem nestrpljiva da ušetam u predivne zamkove.

Posle obilaska Palacio da Pena vraćamo se u Sintru odakle “hvatamo” autobus br. 435 do Quinta da Regalerie.

Oni koji imaju sreće ulaze u prvi autobus, ovi drugi čekaju dodatnih 20-tak minuta na sledeći.

Autobus sa oznakom 435 se zaustavlja. Strpljivo čekamo u redu. Moram priznati da su moji saputnici izuzetno kulturni. Ne guraju se, već uljudno čekaju na svoj red za ulazak u prevoz.

Put kojim se vozimo je uzak i na pojedinim delovima kaldrmisan. Jednosmeran. Dok se uspinjemo uz brdo pažnju mi privlače mali hoteli, pansioni i privatne vile koje stidljivo izviru iza gustog rastinja.

Posle desetominutne vožnje vozač putnicima saopštava da se pripreme jer silazimo na sledećoj stanici.

Ispred nas masivna vrata predivne Quinta da Regaleria. Lepša je od bilo koje fotografije.

Ulaznica – 6eura.

Njenu autentičnu i nesvakidašnje lepotu prepoznao je i UNESCO te je imanje, kao i  Palate Pena, zaštitio i uvrstio u svoju kulturnu baštinu.

KAKO JE SVE POČELO?

Imanje, čiji je prvobitan naziv bio Quinta da Torre, tokom svoje duge istorije imao je brojne vlasnike. Godine 1840. kćerka bogatog portugalskog trgovca Baronesa od Regalerije kupuje imanje, daje mu sadašnji naziv – Quinta da Regaleria,  i ono postaje njena letnja rezidencija.

Pola veka kasnije, na jednoj aukciji, imanje kupuje nadaleko čuveni portugalski multimilioner Antonio Augusto Carvalo Monteiro (poznatiji kao “Milioner Monteiro”), čovek vrlo istančanog ukusa koji je svoje bogatstvo stekao trgujući kafom i draguljima iz Brazila. Njegova ideja bila je da na imanju napravi svoju letnju oazu.

Poznat po svojoj megalomaniji, a i “višku” novca, nameravao je da proširi svoje imanje te je godinama  kupovao okolne posede, pripajao ih svom, sve dok veleposed veličine četiri hektara – današnja Quinta da Regaleria – nije dostigla oblik pentagona.

Godinama kasnije, od sasvim obične zamisli, nastaje grandiozno imanje imućnog portugalskog trgovca, kojoj će se u budućnosti diviti brojni posetioci.

Kao čovek opčinjen okultnim simbolima, Monteiro, zapošljava italijanskog arhitektu Luiđija Maninija (Luigi Manini), u to vreme poznatоg po izgradnji zdanja u neo-manuelnom stilu, da po njegovoj viziji sagradi Regaleriu. Palata i pomoćni objekti morali su da glorifikuju vlasnika i njegovo bogatstvo, ali i da u svojim stubovima, kulama i zidinama pokažu njegovu ljubav prema alhemiji, romantizmu i gotici. I ne samo to, arhitekta je imao zadatak da na građevinama budu istaknuti masonski, i simboli Viteozova Templara.

Obe palate – Pena palace i Quinta da Regalerije, sazidane su od kamena koji je vozovima dopreman iz mesta Koimbra (Coimbra) 300 km udaljenom od Sintre.

Izgradnja je trajala šest godina, da bi konačno bila završena – 1911. godine. 

Posle Monteirove smrti, brojne svetske korporacije, mogle su se pohvaliti vlasništvom nad ovim impozantnim imanjem, koristeći ga kao rezidencijalni objekat, međutim 1997. godine grad Sintra postaje njen vlasnik, restaurira posed, da bi konačno 1998. godine otvarila vrata svim zainteresovanim posetiocima.

Kao što se može videti na mapi koju sam postavila, na imanju se nalazi nekoliko grandioznih objekata. Osim glavne zgrade, posed čine kapela, štale, predivne bašte sa retkim vrstama bilja, vodopadi, jezero sa kamenjem preko koga se može hodati, veličanstveni mozaici, kao i objekat u obliku bunara visine 27 metara do čijeg dna se spuštate spiralnim stepenicama.

Centralni objekat svakako je petospratna Palata (Palace da Regaleria). Sastoji se iz podruma, prizemlja i tri sprata. Karakterišu je impresivni ukrasi u gotskom stilu. Unutrašnjost građavine čini nekoliko soba od kojih su najautentičnije Lovačka soba, Kraljeva soba i Osmougaona soba. 

U sobi za ručavanje pažnju skreće impresivan kamin na čijim uglovima se nalazi statua drvoseče, kao i izvanredno isklesane scene iz lova.

Plafon u Kraljevoj sobi, nekada sobi za bilijar,  dekorisan je portretima 20 kraljeva i 4 kraljice Portugalije kao i grbovima četiri najveća grada – Lisabona, Porta, Koimbre i Brage.

Prizemlje palate čine hodnici, dnevna i soba za ručavanje, soba za bilijar, balkon, nekoliko manjih soba i veći broj stepeništa koja vode ka gornjim spratovima u kojima dominiraju raskošne spavaće sobe.

Na drugom spratu nalazi se kancelarija bivšeg vlasnika Monteira ali i spavaće sobe ženske posluge.

Treći sprat rezervisan je za sobe za peglanje, dok se je podrum pretvoren u spavaonice muške posluge, kao i kuhinje sa liftom za hranu.

Vrtove krase verno izvajane statue bogova – Hermesa, Pana, Orfeja, Vulkana…

Dominantna građevina na imanju je i kameni objekat pravouganog oblika sa dve kule bliznakninje na krajevima. Spuštajući se unutrašnjim stepenicama ulazite u tunel koji vas vodi do čuvenog bunara i najslikanijeg objekta u Quinta da Regaleriji. Praktično, simbola celog imanja.

Tokom samog boravka na imanju nismo se preterano držale mape, te smo se, ne retko, gubile po imanju, besomučno tražeći čuveni bunar ili The Initiation Well. Slučajni prolaznici objašnjavali su da do bunara možemo doći kroz polumračne tunele, drugi su nas upućivali na nekakve puteljke,  i koliko god gledale u mapu, činilo nam se da smo sve dalje i dalje od njega. Konstantno smo se vrtele u krug!

Na kraju, u momentu kada smo skoro odustale, ugledale smo gužvu koja nestaje iza neke stene. Ne očekujući ništa, krenule smo za masom i bum…fantastični bunar sa svojim kamenim prozorima/prorezima. Ne znam ni kako ga opisati. Možda bi slike mogle da dočaraju svu lepotu ovog remek dela.

Visine je 27 metara i smatra se simbolom ponovnog rađanja svetlosti zbog činjenice da, kako se spuštate ka dnu, tako svetlost nestaje i postaje sve mračnije. 

Kada je reč o Kapeli koja se nalazi blizu Palate, izgrađena je u neo-manuelnom stilu. Eksterijer kapele čine predivno izvajani detalji vezani za život Isusa Hrista, kao i brojne simbole Vitezova Templara. Svi objekti su međusobno povezani, tako da se iz kripte podzemnim tunelima može doći do palate.

Dodatni podaci

Na stranu što je imanje veličanstveno, iskrena da budem, mene je više zanimala biografija vlasnika Monteira, kao i lični podaci o čoveku čija je vizija iznedrila ovakav dragulj. Osim informacija o njegovom rođenju, angažovanju, poslovima i neverovatnom bogatstvu, našla sam podatak da je Monteiro angažovao istog arhitektu – Maninija, kako za projektovanje palate, tako i za izgradnju svoje “večne kuće”.

Njegov grob nalazi se na najvećem lisabonskom groblju -“Prazeres” na kome su sahranjeni brojni poznati umetnici Portugalije. Ekscentrični bogataš koristio je jedan ključ kojim je otključavao  troja vrata – vrata Palate da Regaleria, njegove kuće u Lisabonu (Rua do Alecrim) kao i njegovog groba. Monteirov grob, kao i njegovo imanje, odišu masonskim simbolima, te se pretpostavlja da je veleposednik bio mason, što bi mogao da potvrdi i zvekir za vrata od njegovog groba koji je izrađen u obliku pčele koja nosi lobanju (pčela, zapravo, predstavlja organizovanog masona). I na kraju, da bih vam dočara ovo fantastično mesto, prilažem dodatne slike.