Posle početnog oduševljenja Lisabonom, dugih šetnji kroz strme i uske ulice Alfame, smucanja po Belemu i čarobnoj Sintri, vreme je da se uputimo ka severu, u otkrivanje Porta, drugog po veličini grada Portugalije.
Moram biti iskrena – nisam želela da napustim Lisabon! Pokušavala sam da pronađem dovoljno uverljive razloge zašto odustati od Porta i ostatak odmora provesti u prestonici. Međutim, uzimajući u obzir da smo unapred platile smeštaj, avionsku kartu iz Porta za Milano, a odatle za Niš… promena plana, a samim tim i ostanak u Lisabonu, bio je neizvodljiv.
Iz Lisabona u Porto možete putovati na više načina – autobusom, vozom, low coast letovima ili kolima. Karta za let Ryanair-om može se kupiti vrlo jevtino. Primera radi, u vreme kada smo mi bukirale prevoz, cena karte u jednom pravcu koštala je 9,9 eura! Uzimajući u obzir da je u tom periodu zemlja bila u štrajku, da nije saobraćao ni taksi, a ni gradski prevoz , i da je, u takvim uslovima, bilo nemoguće stići do aerodroma, odlučile smo se za putovanje vozom. I nismo zažalile!
Sa lisabonske železničke stanice Santa Apolonia krećemo ka severu. Tri sata kasnije, nekoliko zanimljivih gradova između (Coimbra, Aveiro, Vila Nova di Gaia), i, evo nas, na vratima čuvenog Porta.
Ili bolje reći – O Porto, kako ga Portugalci nazivaju.
Porto se nalazi na severu Portugalije, na obali reke Duro, nekoliko kilometara od Atlanskog okeana i smatra se jednim od najstarijih gradova u Evropi. Mogla bih reći da je Porto nepravedno zapostavljen u turističkim prospektima u odnosu na glavni grad Portugalije. Za razliku od Lisabona koji nosi teret prestonice, zbog čega se od njega očekuje da bude nalickaniji i “uštirkaniji”, Porto mi se činio (čak i sa ove vremenske distance) slikovitijim i opuštenijim.
Ovo je grad u kome je otkriveno čuveno vino “porto”.
Ukoliko očekujete nekakav ekskluzivitet ili “fenseraj” kao u drugim evropskim metropolama – na pogrešnom ste mestu. Porto u vama može jedino probuditi usnulog hedonistu.
Ako se odlučite da grad istražujete sami, mimo dobro utabanih turističkih staza i “must see” atrakcija, budite spremni na česte prizore starih i napuštenih zgrada, ruiniranih kuća sa kojih će, pred vašim očima, otpadati pohabani asuležosi. Čak ni te slike nisu mogle da umanje lepotu grada jer Porto je – čaroban.
U ovom mini vodiču kroz Porto preporučiću najzanimljivije i najvažnije gradske atrakcije.
Odakle krenuti?
Pa naravno, krenimo od centra – od glavne ulice – Rua de Santa Catarina, nešto poput beogradske Knez Mihailove ulice. U pitanju je pešačka zona i centralna trgovačka ulica.
CRKVA DUŠE
Na početku ulice nalazi se crkva Capela das Almas, u prevodu Crkva duše. Nećete je videti samo u jednom slučaju – ako vas baš bude mrzelo da prošetate. Crkva datira iz 18. veka. Pepoznatljiva je po svom spoljašnjem izgledu, odnosno brojnim belo-plavim pločicama (asuležosi) oblepljenim na njenu fasadu. Oslikani asuležosi prikazaju – smrt Svetog Franje Asiškog i Svetog Franja sa papom Honoriusom. Ulaz u crkvu je besplatan.
NAJSTARIJI KAFIĆ U PORTU
Spuštajući se Ulicom Santa Catarina dolazimo do najpoznatijeg i najstarijeg kafića u Portu – Cafe Majestic. U pitanju je važna tačka u turističkoj mapi grada i mesto gde turisti najčešće počinju ili završavaju istraživanje Porta. Ukoliko želite da osetite atmosferu 20-tih godina prošlog veka, ili da na kratko zamislite kako je JK Roling, dok je ispijala čaj, smišljala likove za čuveni serijal Hari Poter, ovo je mesto koje ne smete zaobići. Možemo reći i da su cene u kafeu u skladu sa njegovim renomeom – za čaj bi trebalo izdvojiti 5 eura, a jednostavan doručak košta više od 30 eura.
CRKVA CLERIGOS
Impozantna Igreja e Torre dos Clerigos, odnosno Crkva sa tornjem izgrađena je u baroknom stilu za bratstvo Clerigos u 18. veku. Kasnije je na tom mestu crkvi i tornju priključen i muzej. U pitanju je još jedan simbol grada. Možete se popeti na crkveni toranj i uživati u prelepom pogledu na šareni Porto. Cena objedinjene ulaznice za muzej i toranj je 6 eura.
ŽELEZNIČKA STANICA SAO BENTO
Portugalci su izuzetno pobožan narod te s toga ne čudi što na svakom koraku možete videti podignute crkve. Tako smo, spuštajući se u pravcu reke, ka železničkoj stanici Sao Bento prošli pored još jedne crkve – Igreja dos Congregados.
Železnička stanica Sao Bento je priča za sebe. Poseduje najautentičniji ulazni hol u kome sam bila.
Sagrađena je 1896. godine na mestu nekadašnjeg istoimenog manastira koji je izgoreo u požaru. Dvadesetak godina kasnije (1916) unutrašnjost stanice kompletno je renovirana i popločana sa 20.000 asuležosa na kojima su ilustrovani motivi iz bogate portugalske istorije i istorije transporta. Sa ove stanice kreće i tura kraljevskim vozom koja traje devet sati i vozi kroz dolinu reke Duro. Zgradu je projektovao arhitekta José Marques da Silva, a prvi putnici su je koristili 1916. godine.
Kod stanice Sao Bento prelazimo ulicu. Pakujemo turističku mapu grada i krećemo za masom. Poput mlaza vode koju pokušavaš da usmeriš kroz levak, tako se i reka turista, kao da nema gde drugo, uliva u samo jednu ulicu.
I, pre nego što sam stigla da se pokajem što sam uplivala u tu gužvu, na zidu zgrade čitam – Rua das Flores. Pa, sjajno! To je zapravo ulica koju je trebalo pronaći a koja nas vodi ka Ribeiri. U pitanju je pešačka zona i to, verovatno, najprometnija u gradu. U Rua das Flores, ili Ulici cveća, nalaze se restorani i kafići.
Iako je bio kraj septembra, sunce je nemilosrdno pržilo. Odlučile smo da sednemo u jedna od restorana kako bismo ručale i bar se na kratko sklonile od vrućine. Restoran IMPAR flores sa malom baštom, za razliku od ostalih, nije bio krcat. Bio je to rizik, ali, rizik se, i te kako isplatio. Preporučujem restoran jer se tu priprema najbolji rižoto sa piletinom koji sam ikada jela.
RIBEIRA
Možda u Italiji svi putevi vode u Rim, ali u Portu svi putevi vode ka Ribeiri!
Skrećemo iz Rua das Flores i nailazimo na Stepenice istine (Escades des Verdades). Strmoglave su i uske, i ukoliko niste izuzetno pažljivi postoji mogućnost da se okliznete i padnete.
Dok se probijamo kroz mračne sokake i uzane ulice u daljini se čuju glasovi izgubljenih turista koji, poput nas, pokušavaju da nađu izlaz iz lavirinta. Ovde nema prodavnica. Nema restorana. Nema kafića. Zraci sunca se teško probiju između krovova, pa se turisti na ovom mestu opuste, sednu na stepenice da odmore i sakriju od vrućine pre nego što krenu dalje.
Između zgrada prostrt je veš, na nekim mestima toliko nisko da morate rukom da ga sklonite kako biste prošli. Podaci kažu da pojedine kuće u ovom delu grada datiraju još iz srednjeg veka. Fasade su im jarkih boja, a na pojedine su zalepljeni šareni asuželosi.
Dalje, uske ulice postaju sve šire i shvatate da ste blizu Ribeire. U vazduhu se oseća miris ribe.
Stižemo do reke.
Kao ilustraciju za Porto najčešće se prikazuje slika šarenih zgrada na obali reke ispred kojih su načičkani kafići prepuni turista i jedan most u daljini. To je Ribeira – najpoznatiji deo Porta.
Proglašena je delom UNESCO-ve kulturne baštine.
Glavni deo Ribeire je trg Praca da Ribeira. Tokom godina, renovirana je nekoliko puta da bi konačno u 18. veku dobila današnji izgled. Na sredini šetališta nalazi se skulptura kocke po kome je taj trg dobio naziv.
MOST DOM LUIŠ PRVI
Reka Duro kroz Porto protiče ispod pet mostova. Jedan, ako ne najznačajniji, onda sigurno najslikaniji je čelični most Dom Luiš I. Most je sagradio 1886. godine učenik Gustafa Ajfela, Belgijanac Teofil Sirig.
Sastoji se iz dva nivoa – gornjeg kojim se kreće metro i ima pešačku stazu, i donjeg kojim se obavlja drumski saobraćaj. Oba nivoa imaju staze za pešake. Ova čelična grdosija spaja Ribeiru sa drugim delom grada – Vila Nova de Gaia. Svakako se morate popeti na gornji nivo jer se sa tog mesta najbolje vidi grad. Preporuka je i da sa ovog mesta posmatrate magičan zalazak sunca.
VILA NOVA DE GAIA
Preko puta Ribeire, odnosno, sa druge strane reke Duro nalazi se Vila Nova de Gaia. Tu su smeštena najveća skladišta vina na svetu. Izdvaja se čuveni Sandeman čiji podrum vina datira još od 1790. godine. Ovde možete uživati u dobroj degustaciji vina.
Za one koji su preumorni, lenji ili ih mrzi da se ponovo penju na most Dom Luiš I spasonosno rešenje je žičara (Teleferico de Gaia). Cena karte u jednom smeru je 6, dok je povratna karta 9 eura. Odatle krenite ka Jardim do Morro, ili Mavarskom vrtu. U pitanju je park iznad Vila Nova de Gaia u kome se turisti spremaju da fotoaparatima i telefonima zabeleže predivan zalazak sunca.
KATEDRALA Sé
Ukoliko imate vremena Portugalci će vam preporučiti i posetu još jednoj katedrali. U pitanju je Katedrala Se iz 12. veka. U njoj je sahranjen osnivač crkve Žoao Gordo. Karakterističan je uvrnuti stub oblika krsta ispred katedrale koji je u to vreme služio kao stub srama.
NAJLEPŠA KNJIŽARA NA SVETU
Lonely Planet i The Guardian rangirali su knjižaru Lello na treće mesto najlepših knjižara na svetu. I to s razlogom! Pun naziv je Livraria Lello&Irmao i nalazi se u Rua das Carmelitas 144. Čak i ako niste ljubitelj knjiga, ne možete ostati ravnodušni pred lepotom enterijera ove knjižare.
Priča započinje davne 1881. godine kada su Braća Žoze i Antonio Lello, veliki ljubitelji književnosti, otvorili svoju prodavnicu knjiga. Dve decenije kasnije (1906. god) arhitekta Francisko Havier Estevez završava restauraciju knjižare i ona dobija današnji izgled. Kada uđete u knjižaru ne možete se oteti utisku da ste ušetali u jedan od filmova iz serijala o Hariju Poteru. Ni to nije slučajnost! Pretpostavlja se da je ideju za Hari Potera J.K. Rowling dobila obilazeći upravu ovo mesto.
Unutrašnjost (pra)stare i mistične knjižare čini kitnjasta drvenarija, providni podovi i nestvarni vitraž na plafonu. Centralno mesto zauzima zakrivljeno stepenište koje se proteže duž cele knjižare. Posebno su me oduševile minijaturne biste najvećih portugalskih književnika smeštene na drvenim policama.
Knjižara Lello smatra se i nacionalnim spomenikom Portugalije. Dnevno može zabeležiti i do 5000 poseta što je svrstava u jednu od najposećenijih atrakcija u celoj zemlji.
Ulaz u knjižaru je 5 eura. Morate znati da se karta ne kupuje na ulazu u knjižaru već iza ćoška, u obližnoj prodavnici-galeriji. Napomenimo i to da obezbeđenje vraća sa ulaza posetioce koji imaju velike torbe, rančeve, kese. S toga te stvari možete ostaviti na mestu gde kupujete kartu.
USPINJAČA
Verovatno ste već zaključili da je Porto, kao i Lisabon brdovit grad. Za razliku od prestonice, ovde postoji samo jedna uspinjača – Funicular dos Guindais koja kreće od mosta Dom Luiš I, sa strane Ribeire. Pojedinačna karta za uspinjaču vrednosti je kao cena karte u bilo kom gradskom prevozu.
Ukoliko ostajete dovoljno dugo u Portu neizostavna je poseta i Crystal Palace Gardens koje čini osam hektara luksuznog zelenila kao i vidikovac sa božanstvenim pogledom na grad. Ako ste od onih koji su više za brčkanje u Atlanskom okeanu, krenite ka zapadu, ka mestu Foz. U pitanju je predgrađe Porta i mesto u kome se, između ostalog, nalazi jedan od ukupno dva restorana sa Mišelinovom zvezdom koliko ih ovaj grad ima.
Za kraj večeri uživajte u nekom od brojnih restorana u Ribeiri, uz neizostavni bakalar i čašu domaćeg vina.
Leave a Reply