Uvek postoje ona mesta koja jednom posetite i kojima poželete da se vratite. Takav osećaj imam kada pomislim na portugalski dragulj – čuvenu Palatu penja (Palacio da Pena ili Pena palace) – ili u prevodu Pero palata.
Sam Hans Kristijan Andersen opčinjen veličanstvenošću palate 1866. godine napisao je: “Sintra, mesto gde se priroda i umetnost predivno upotpunjuju!”. Takođe, nazivaju je i najromatičnija palata na svetu.
Zbog svoje lepote i izuzetne važnosti za Portugaliju, Palata i Park Pena 1995. godine uvršteni su u UNESCO-vu kulturnu baštinu.
Palata pena smeštena je u Sintri, gradiću koji je od Lisabona udaljen nekih 40-tak minuta.
Veličanstvena arhitektura Palate – njena šarena fasada, interesantni lukovi i predivne, vanvremenske, kule, čine je obaveznom stanicom svakog turiste koji se upusti u istraživanje Portugalije.
Sagrađena je na mestu nekadašnjeg manastira iz 15. veka i predstavlja jedinstven Diznilend na portugalski način.
Nalog za gradnju palate dao je nemački grof Gota koji je ženidbom sa mladom portugalskom kraljicom Dona Marijom II postao kralj Portugala – Don Ferdinand II.
Mladi kralj dobija priliku da putuje državom i uči više o kulturi, društvu i istoriji Portugalije. Na jednoj aukciji 1838. godine kupuje stari manastir u mestu Sintra s ciljem da ga pretvori u letnju rezidenciju kraljevske porodice.
Kao vrsni poznavalac i zaljubljenik u umetnost, želeo je da sagradi palatu koja bi bila spoj antičke, renesansne, orijentalne arhitekture kao i manuelnog stila. Za realizaciju njegove zamisli angažovan je nemački arhitekta Baron fon Ešvege.
Početak restauracije krenuo je od monaških kelija koje je rušio i proširivao ih, a kada je uvideo da sama kvadratura manastira ne priliči kraljevskoj porodici, odlučuje da dozida novo krilo i tako poveća površinu građevine.
Danas palatu čini nekoliko zgrada sa malim i velikim kulama čije boje ostavljaju bez daha.
Vidljiva je i jasna razlika između starog i novog krila palate, pa tako crvena fasada označava zidine starog manastira, dok druge boje fasade predstavljaju dozidana krila.
Unutrašnjost zamka, iako interesantna i glamurozna ne može se porediti sa spektakularnom spoljašnjom arhitekturom. Čine je Arapska soba, Balska dvorana, kuhinja sa bakarnim posuđem.
Unutrašnjost palate
Kada se krene ka unutrašnjem dvorištu i vidikovcu najjači utisak ostavlja jedinstveno vajarsko remek delo – Tritonov luk.
Simbolika Tritona, kao i razlog zbog kojeg je “umetnut” u palatu, ostala je do dana današnjeg enigma. U pitanju je mitološko biće, pola čovek-pola riba, koji prema nekim podacima, predstavlja kreaciju sveta.
Tritonu se noge završavaju u obliku peraja što simbolizuje donji – podzemni svet, dok njegova glava koja izvire iz stabla predstavlja ovozemaljski svet. Na fasadi dominiraju školjke (iz jedne izranja Triton), kao i mnogobrojni fantastično izvajani korali koji ih okružuju. U rukama drži grane stabla iz kojih izranja njegova glava, dok lišće vinove loze izgleda kao da se penje na gornji sprat. Same biljke, pa i stablo predstavljaju zemaljski svet.
Tritonov luk
S obzirom da se Palata nalazi na najvišem uzvišenju u Sintri (528 metara iznad nivoa mora) , sa njenog vidikovca pruža se predivan pogled na okolinu.
Posle smrti portugalske kraljice Marije, kralj Ferdinand II oženio se svojom ljubavnicom, operskom pevačicom groficom Eldom, sa kojom se uselio u Palatu kada je konačno bila završena – 1885. godine. Međutim, nije dugo živeo u njoj jer je sledeće godine preminuo.
U ovom dvorcu jedno vreme živeo je i poslednji portugalski kralj sve dok nije prognan iz zemlje.
Godine 1910. državnim dekretom palata sa kompletnim kraljevskim nameštajem i pokućstvom postaje muzej.
PARQUE PENA (PARK PENA)
Ukoliko imate dovoljno vremena, posle obilaska palate, možete se upustiti u istraživanje veličanstvenih parkova koji se nalaze na oko 85 hektara u okviru Pena palace. Možete videti brojne vrste, kako drveća, tako i biljaka, koje rastu samo u određenim delovima sveta, a koje su kraljevi donosili sa putovanja i sadili upravo ovde. Od najviših sekvoja čiji životni vek može biti i po 2000 godina, drveta ginkgo bilobe čiji najstariji fosili datiraju iz vremena dinosaurusa pa sve do biljaka koje rastu samo u amazonskim prašumama, Meksiku, Maroku….
KAKO STIĆI?
Za početak – za obilazak Sintre i njenih palata nije dovoljan jedan dan! Najbolje je odabrati palate koje želite da posetite i fokusirati se na dve, maksimum tri, jer je, po mom mišljenju, nemoguće obići više od tri u toku jednog dana. Prvenstveno zbog ogromnih gužvi, autobusa u koji ćete, ako imate sreće, odmah ući, kao i menjanja prevoza s obzirom da su, koliko mi se učinilo, skoro svi prilazi zamkovima jednosmerni. To znači da morate da se vratite na početnu stanicu kako biste promenili prevoz i krenuli ka drugoj palati tj. zamku.
Cena ulaznice – 14 eura – unutrašnjost palate i park, 7,5 eura za ulazak u park (bez ulaska u palatu).
Najbolje je doći rano ujutru, oko 10 časova kada se otvaraju kapije palate. Preporučujem da ovo bude prva palata za obilazak.
Iz Lisabona smo vozom krenuli u Sintru oko 08:00 časova sa stanice Rossio. Iz centra Sintre postoje organizovani autobusi (br.434) s kojim stižete do ulaza ovog zdanja. Postoje dva načina da od tog mesta stignete do vrha brda gde se nalazi palata – ili autobusom koji saobraća često (cena 5e u oba smera), ili, poput nas, pešice.
Leave a Reply