Murano – Raj od stakla

Jedno je sigurno – poseta Muranu nije bila planska, već stihijska.

Shvativši da imam dosta vremena za obilazak Burana (koji je bio moj krajnji cilj), u vaporetu odlučujem da iskočim na Murano, “prozujim” po ostrvu, sačekam sledeći brodić (prolazi za 45 minuta) i nastavim dalje.

Murano je jedno od mnogobrojnih ostrva u venecijanskom arhipelagu. Ostrvo nije ni približno atraktivno kao Venecija, još manje kao Burano, i u poređenju sa svojim susedima, manje je površine. Za obilazak ostrva nije potreban vodič. Naoružajte se dobrom mapom i uputite se u istraživanje.

Moguće ga je obići za sat vremena.

Preporučujem Murano u kombinaciji sa Buranom.

Do Murana se za devet minuta iz Venecije stiže vaporetom br. 12 u koji uskočite na stanici Fondamente Nove ili br. 42 sa Trga Svetog Marka.

Za samo ostrvce nije potrebna posebna priprema, jer na ostrvu, po mom mišljenju,  nema ništa posebno da se vidi.

Već pri iskrcavanju sa vaporeta zaposleni na pristništu uputiće vas ka Muzeju stakla, kao i  staklarskim radionicama u kojima možete videti kako su se u srednjem veku izrađivali predmeta od stakla.

Murano jednako tradicija.

Vizuelno dosta podseća na Veneciju sa svojim kanalima, drvenim mostovima, prizemnim kućicama, ali za razliku od poznatijeg suseda, Murano nije preplavljen turistima.

 

Ostrvo odiše posebnom kulturom i umetnošću, te s toga ne čudi što predmeti proizvedeni u lokalnim fabrikama predstavljaju najskuplje i najtraženije staklo na svetu.

KAKO JE SVE POČELO?

Zbog učestalih požara koji su izbijali u tadašnjoj, pretežno drvenoj Veneciji,  u 13. veku doneta je odluka da se centar za proizvodnju stakla preseli na susedno ostrvu u laguni – Murano koje je u to vreme predstavljalo trgovačku luku i mesto proizvodnje soli.

Kako je proizvodnja stakla bila glavni izvozni proizvod tadašnje Mletačke republike, duvači su, izolovani od stranaca, mogli da sačuvaju tajne tehnike proizvodnje. Posebnim ukazima, zabranjeno im je napuštanje republike (pod pretnjom smrću ili odsecanjem ruke), nisu im dozvoljavali kontakte sa strancima, i imali su obavezu da se do kraja života bave istim zanatom. Zapravo, postaju zatvorenici sopstvenog ostrva.

Sa druge strane, staklari sa Murana imali su i privilegije – dopušteno im je da nose mačeve (tu čast imali su plemića iz Venecije), kovali su sopstveni novac, nisu mogli biti krivično gonjeni, a njihove kćerke udavale su se za najbogatije muškarce iz venecijanskih porodica.

Krajem 15. veka majstor Anđelo Barovieri otkrio je kako da se proizvede čisto staklo -cristallo, čime su venecijanci postali ekskluzivni proizvođači ogledala u Evropi (od procenta olova u repromaterijalu zavisilo je da li se proizvodi staklo ili kristal).

Od murano stakla pravljene su i imitacije dragog kamenja. Takođe su korišćene i druge tehnike proizvodnje koje su dolazile sa Bliskog istoka, a koje su postale sve popularnije u manufakturama širom Venecije i Evrope poput filigrana i pozlate.

Do kraja 16. veka skoro polovina stanovnika Murana – 3000 od ukupno 7000 stanovnika -bila je uključena u proizvodnju stakla.

Danas je ostrvo Murano najduže korišćen centar proizvodnje stakla na svetu. Na njemu još postoji čuvena fabrika u kojoj rade majstori čiji zanat je strogo čuvana tajna, a pristup nije dozvoljen.

 

 

 

This slideshow requires JavaScript.

NAJSKUPLJI PREDMETI OD MURANA

 

Predmeti izrađeni od murano stakla izuzetno su cenjeni na tržištu. Primera radi, privezak košta od 10 do 25 evra, stakleni sat oko 30 evra, dok se cene lustera ili stolova od stakla kreću od 100 do nekoliko desetina hiljada evra.

Najskuplji luster koji sam videla u jednoj galeriji koštao je ni manje ni više 50.000 evra! U pitanju je krug od mesinga sa kojih visi na desetine stotina sitnih kristala u obliku suze. Minimalna cena kompleta od 6 čaša u galeriji je 300 evra. Što su boje intenzivnije, to je cena veća, jer se rasparen set mnogo više ceni od onog u kome su sve čaše iste boje.

U pojedinim radionicama, većina proizvoda izrađuje se isključivo po porudžbini, kao što su lusteri za hotele ili diplomatske rezidencije.

Pretpostavlja se i da je najveći kristalni luster na svetu u Dolmabahče palati u Istanbulu izrađen od murano stakla. Sastoji se od 750 lampi i teži 4,5 tone.

Najskuplji predmet od duvanog stakla u New Murano Gallery je luster u pastelnim bojama, težak nekoliko tona, a čija je vrednost – 340.000 evra! Kupci se u galeriji, po pravilu, ne otkrivaju, a i fotografisanje pojedinih predmeta strogo je zabranjeno.

 Boje stakla

Najveća tajna pravljenja murano stakla odnosi se na poseban procentualni odnos olova u kvarcu kao i veštine majstora da naprave raznobojne štapiće (milleflore – hiljadu cvetova), koji su dužine 30 cm, a u čijem preseku se nalaze razni cvetovi i geometrijski oblici.

Zanatlije koje obrađuju staklo širom Venecije, iz fabrike na Muranu nabavljaju ovaj repromaterijal (štapiće) koje u svojim radionicama na temperaturi preko 1500 stepeni tope i obrađuju kombinujući ga sa jednobojnim staklom. Na taj način dobijaju bezbroj različitih oblika predmeta od stakla.

Cena stakla zavisi od boje u kojoj se radi. Različita boja se dobija mešanjem različitih minerala i metala, pa je dobijanje nekih boja znatno zahtevnije od drugih. Najlakše je dobiti osnovne boje – plavu, crvenu i žutu, dok su proizvodi od crnog stakla preskupi.

FABRIKE STAKLA

Neke od najpoznatijih fabrika stakla sa Murana su: Venini, Barovier & toso i Seguso.

Jedna od najstarijih manufaktura za proizvodnju stakla u Muranu, koja radi i danas je Pauly & C. – Compagnia Venezia Murano, osnovana 1866. godine.

 

GDE SE PROIZVODI STAKLO? 
Radionice u kojima se dobijaju predmeti od stakla daleko su od bilo kakvog glamura. Čine ih velike prostorije u kojima se nalazi nekoliko predmeta – peć za zagrevanje stakla (u većim radionicama ima ih dve ili tri), alati za oblikovanje (interesante su mi makaze kojima se seče staklo i formira predmet), i dugačke cevi iz koje se staklo duva.

Svaki tim čini majstor sa svojim pomoćnicima (šegrtima). Majstor je taj koji daje ideju, prvi počinje i završava izradu predmeta. Sve ostalo rade pomoćnici. Za izradu određenih proizvoda, kao što su, na primer, ekskluzivni i komplikovani lusteri, potrebno je i nekoliko nedelja.

Vazduh se ne udiše iz duvaljke, već majstor jačinu udisaja prilagođava obliku koji želi da izradi.

Znamenitosti

Još jedna znamenitost Murana je Crkva sv. Marije i sv. Donata poznata po svom vizantijskom mozaiku iz 12. veka i po relikviji u kojoj su navodno kosti zmaja koga je ubio Sveti Donat.

Upečatljiva je i skulptura “Comet glass star” (Kometa zvezda od stakla), delo majstora za staklo Simona Ćenedeze (Simone Cenedese) koji je ovo remek delo izradio 2007. godine kao poklon gradu Muranu za Božić.  Instalacija se sastoji od 500 elemenata od stakla različite nijanse plave (6 boja) i veličine.