Moskovski metro

Putovanje u prestonicu Rusije ne može se zamisliti bez posete čuvenom moskovskom metrou. Nije to klasična vožnja podzemnom železnicom već, na neki način, putovanje kroz impresivnu istoriju Rusije, preciznije, bivšeg SSSR-a.

Uvek pišem sa zakašnjenjem, nekada i od nekoliko godina. Ubeđujem sebe da je potrebno da se utisci slegnu, da ima vremena, a zapravo sam lenja. Nije da ne pokušavam, naprotiv, često zbog jedne rečenice blokiram, pa ostavim tekst da tavori u draft-u – do neke nove prilike. I, kada konačno odlučim da sirovi tekst oslobodim, shvatam da imam problem jer moji podaci sa onim koje sam imala više nisu identični. Moskva se u međuvremenu gradila, metrou su priključene dodatne stanice…

Iz tog razloga, u tekstu ću se baviti zanimljivostima koje su, meni, bile interesantne.

Moskovski metro otvoren je davne 1935. godine! To znači da Beograd punih 86 godina kaska za Moskvom. U početku su ga činile samo dve linije, dok ih danas broji 15. Uglavnom su podzemne i prostiru  se na više od 400 kilometara. To je otprilike razdaljina između Beograda i Zagreba.

Obzirom da se iz godine u godinu dodaju nove linije, u periodu kada sam bila u Moskvi (2017), metro je imao oko 180 stanica.

Linije metroa razlikuju se po boji, imenu ili broju. Sve linije prolaze kroz centar osim one označene braon bojom koja je kružna.

Metro u Moskvi bio je najvažniji projekat tadašnjeg SSSR-a na čijoj su izgradnji i dizajnu bili angažovani najbolji umetnici i arhitekte iz cele zemlje.

Vanvremenski rad slikara, vajara, arhitekata doprineo je da se 44 podzemne stanice proglase mestom kulturne baštine.

Prema legendi, Staljin je na predstavljanu plana metroa stavio svoju šoljicu od kafe na skicu i izašao iz sobe. Arhitektama je to, navodno, bio signal da na mestu na kome je stajala šoljica bude izgrađena takozvana braon, ili kružna linija. Smer se na ovoj liniji prepoznaje po glasovima spikera – muški u smeru kazaljke na satu, a ženski u suprotnom.

Na drugim linijama muški glas najavljuje stajališta ka centru, a ženski od centra.

Plan je bio da se, za početak, provozamo kružnom, odnosno braon linijom za koju Moskovljani kažu da je prvi prsten oko Moskve. Potom smo prelazili na druge. Skakali smo sa plave na zelenu, onda i na žutu liniju kako bismo videli najatraktivnije stanice. Za obilazak metroa biće vam potreban ceo dan.

Pred nama su se ređale Majakovskaja, Novokuznetskaja, Kijevsaja, Komsomolskaja, Krasnija Vorota, Beloruskaja…. Sjaj, lepota i bogato ukrašene stanice oduzimale su dah. Toliko inovativnih rešenja, skupih skulptura, hiljade kvadrata najskupljeg mermera od kojih je neki dopreman čak iz Litvanije pokazuju koliku pažnju Rusi posvećuju umetnosti. To se oseća na svakom koraku.

Najveći utisak na mene ostavila je Komsomolskaja, takozvana žuta stanica, dekorisana u baroknom stilu. Čine je posebnom masivni gvozdeni lusteri koji se njišu sa plafona. Tavanica je ofarbana u žuto, oivičena je zanimljivim mermernim detaljima. Plafon krase žuto-crni mozaici koji na kojima se slavi borba za slobodu i nezavisnost Rusije, ali i zahvalnost brojnim istorijskim ličnostima poput Aleksandra Nevskog, Mihaila Kutzovog i Lenjina. Komsomolskaja je, ujedno, i najprometnija stanica u Moskvi.

Zbog straha od visine, silazak u neke stanice za mene je bio pravi pakao, posebno na onoj kod Parka pobede. Nalazi se na dubini od 84 metra što je čini ne samo najdubljom stanicom u Moskvi, već i u svetu.

Ono što me posebno fasciniralo je činjenica da ni na jednoj stanici (bukvalno!) ne možete videti ispisine grafite, bačene otpatke, niti opuške. To vam samo pokazuje koliko su Rusi osvešćeni i koliko vrednuju svoju kulturu. Možda bismo nešto mogli da naučimo od njih.

Takozvano „švercovanje“ skoro da je nemoguće (ne bih ni rizikovala!) jer se na ulazu u metro nalaze kontrolori koji proveravaju da li ste otkucali kartu.

Statistike kažu da se prosečnim radnim danom moskovskim metroom preveze između 8 i 9 miliona ljudi, što je više od Londona i Njujorka zajedno. Ako propustite jedan, sledeći ulazi u stanicu za oko jedan minut. Klasičan red vožnje ne postoji.

Karte prodaju isključivo žene i to penzionerke što im omogućava da ostvare dodatne prihode.

Za kraj, navešćemo još neke zanimljivosti vezane za moskovski metro:

• Podzemna stanica Gants Hill u Londonu dizajnirana je kako bi ispoštovala odnos između SSSR-a i Engleske. Unutrašnjost ove stanice podseća na unutrašnjost metro stanica u Moskvi;
• Hor od 2.200 radnika metroa priredio je specijalnu predstavu u Boljšoj teatru kako bi proslavili otvaranje metroa;
• Samo za prvih 13 stanica iskorišćeno je 21.000 kvadratnih metara mermera!
• Moskovski metro, od svog otvaranja, nije radio samo jedan dan i to 16. oktobra 1941.godine. Naime,dan ranije Vlada je pripremila plan za uništenje metroa jer je postojala mogućnost daNemci zauzmu Moskvu. Kako se to nije dogodilo, sledećeg dana metro je pušten u rad.
• Tokom Hladnog rata Staljin je naredio da se izgradi drugi, dublji, sistem tunela. Tada nastaje sistem pod nazivom Metro 2 koji je povezivao ogromna skladišta, komande centre i vojne objekte sposobne da izdrže nuklearni napad.
• Blagajnici Metroa, za potrebe Svetskog prvenstva u Moskvi 2018.godine, pohađali su kurs engleskog jezika.