Brod je lenjo klizio niz kristalno bistru vodu, sunce je nemilosrdno peklo, a ja sam nestrpljivo čekala da kapetan napravi bilo kakav manevar i plovilo sklizne u neku uvalu. Tišinu na brodu prekida zvuk aparata kada bi neko od turista na obroncima obližnjih brda ugledao čopor divljih koza koje su se spustile do mora.
I onda, u daljini, kao kontrast zelenoj borovoj šumi ukazuju se obrisi veličanstvene bele građevine – manastir Panormitis.
Glas vodiča nestajao je u daljini dok smo jurila ka pramcu kako bismo uhvatili što bolje mesto za fotografisanje.
Neprikladno obučene posetioce na ulazu u manastir dočekivale su dve gospođe koje su im nudile šarene kecelje koje su morali da obaviju oko sebe ukoliko žele da posete ovu svetinju.
Manastir Panormitis posvećen je svetom Arhangelu Mihajlu koji se smatra zaštitnikom moreplovaca čitavog područja Dodekaneza. U njemu se nalazi jedna od četiri čudotvorne ikone ovog sveca i predstavlja veoma poštovano i značajno mesto za Grke.
Ne postoje precizni podaci kada je manastir sagrađen. Prema nekim predanjima, manastir je sagrađen davne 450 godina nove ere na temeljima nekadašnjeg hrama koji je posvećen bogu Apolonu, dok drugi veruju da je izgrađen dosta ranije, kada je jedna pobožna žena sa Simija, kopajući pored svoje kuće, pronašla čudotvornu ikonu Arhangela Mihaila.
Ipak, pisana dokumenta potvrđuju da je originalna zgrada manastira postojala 1400 godine, međutim zvanični podaci o početku njene gradnje nikada nisu objavljeni.
Čudotvorna ikona Arhangela Mihajla izaziva strahopoštovanje. Vernici joj se klanjaju, a, u starim spisima upisana su brojna svedočenja o čudima koje je ovaj svetac činio. Pominje se da je spašavao ljude u slučaju brodoloma, davljenja, bolesti, porodičnih problema, ekonomskih teškoća, čime je ugled manastira Panormitis dodatno porastao. Legenda kaže da je lokalno stanovništvo često pomeralo naslikanu čudotvornu ikonu Arhangela Mihaila sa jednog mesta na drugo, ali bi se ona na nepojmljive načine uvek preko noći vraćala na svoje staro mesto na zidu.
Kada zakoračite u unutrašnjost manastira, kroz ogromna vrata, pred vašim očima se otvara dvorište puno cveća, egzotičnih biljaka i crno-beli pod napravljen od kamenja.
Freske koje oslikavaju malenu crkvu u manastiru datiraju iz 1792.god., a drveni izrezbareni ikonostas iz 1787.god. Zvonik na manastiri po kome je Panormitis možda i najpoznatiji sagrađen je 1911.godine
Mešavina venecijanskog stila gradnje i barokne arhitekture čine ovaj manastir prepoznatljivim. Ono što prvo posetioci uočavaju kako se približavaju manastiru je impresivna barokna kula. Ona je ujedno i najviša na svetu, a sat koji se nalazi na njenom vrhu datira iz 1880. godine. Krase je raznobojne šare i čine je nesvakidašnje lepom.
Pored manastira podignut je i starački dom kako bi se pomoglo pretežno starom i siromašnom stanovništvu.
Leave a Reply