Posle božanstvene i autentične Alfame vreme je da se prošetamo kroz još jedno, ništa manje interesantno, predgrađe Lisabona.
Vodimo vas u zapadni deo grada – na obalu reke Težo.
Na stanici Cais do Sodre (Kaiš do Sodre) uskačemo u tramvaj broj 15 i posle 20 minuta vožnje i desetak stanica, stižemo u Belem, nezaobilaznu tačku svih turističkih prospekata.
Sa ovog mesta portugalski moreplovci kretali su u otkrivanje novih pomorskih puteva.
Belem je smešten na obali reke Težo i udaljen je oko 7 km od centra Lisabona. Dobio je naziv po Vitlejemu (na portugalskom Bethlehem), mestu rođenja Isusa Hrista.
Ovde su, između ostalog, skoncentrisani najvažniji simboli grada – Manastir Žeronimos, park Jardim da Praça do Império, Belem kula, Spomenik otkrićima, Muzeji kočija i moderne umetnosti i broj jedan poslastičarnica u Portugalu.
Navedene turističke atrakcije nalaze se relativno blizu pa na prevoz možete zaboraviti.
Mapa u ruke, šešir na glavu, osmeh na lice i – pokret!
Jardim da Praca do Imperio
Iz tramvaja silazimo nedaleko od trga Praça do Império (Carski trg) kojim dominira raskošna fontana, bogato isklesane sklupture i dosta zelenila.
Pažnju nam privlači velika siva zgrada sa polukružnim prozorima. Mapa pokazuje – manastir Žeronimos.
Zajedno sa velikom grupom sredovečnih turista iz Engleske prelazimo ulicu.
Istorijski podaci kažu da je portugalski kralj Manuel I u čast pronalaska pomorskog puta za Indiju podigao 1501. godine Manastir Žeronimos (Mosterios dos Jeronimos) sa idejom da na tom mestu počivaju članovi vladarske porodice. Međutim, osim kraljevske porodice (kralj Manuela I i Žoa III sa suprugama), svoj mir u manastiru pronašli su moreplovac Vasko da Gama kao i prvi gradonačelnik Belema Alexandre Herculano.
U manastiru se nalazi i jedan prazan grob – grob kralja Sebastijana koji se nikada nije vratio iz bitke u Maroku (1578. god).
Osim impozantnih razmera, manastir karakterišu i božanstveni lukovi urađeni u kasno gotskom stilu, ali i besprekorno uređeno unutrašnje dvorište, idealno mesto za ljubitelje fotografije.
Najimpresivniji deo manastira, po meni, je njegov ulaz, odnosno reljefne figure koje krase ulazna vrata na kojima su predstavljeni delovi iz života Svetog Žeronima i portugalskih kraljeva.
Manastir se nalazi na listi UNESCO-ve kulturne baštine.
- Napomena: Cena ulaznice u manastir je 10 eura. Ulaz u crkvu se ne naplaćuje. Ponedeljak je neradan dan.
Unutrašnjost manastira i grob Vaska da Game
Na nekoliko metara od manastira nalazi se ulaz u Muzej moderne umetnosti Berardo (Museu Colecção Berardo).
Zbog bogate muzejske postavke koju čini više od 1000 umetničkih dela, uključujuće slike Pikasa, Dalija, Polke, Vorhola, Mondrianija, svim ljubiteljima slikarstva preporučujem posetu Muzeju Berardo.
Osnivač je biznismen Žoze Berardo, vrsni poznavalac moderne umetnosti smatra se najvećim kolekcionarom u Portugaliji. Počeo je još kao srednjoškolac da prikuplja razglednice i markice da bi se kasnije mogao pohvaliti kolekcijom čija se vrednost procenjuje na više od 750 miliona dolara!
Njegova (pre)bogata kolekcija sadrži više od 40.000 predmeta uključujući predmete od kineskog porcelana, ali i slike najpoznatih modernista 19. i 20. veka.
Jedan je od vlasnika FK Benfika.
- Napomena: Ulaznica 5 eura.
Nastavljamo dalje!
Približavamo se građevini sagrađenoj na samoj obali reke Težo.
Belem kula (Torre de Belem) – simbol Lisabona.
Prepoznatljiv arhitektonski dragulj sagrađen je u 16. veku i poput svog suseda – manastira Žeronimosa – nalazi se na listi UNESCO-ve kulturne baštine. Kula je služila kao osmatračnica, ali i kao znak moreplovcima da su stigli kući. Do ulaznih vrata kule vodi skroman drveni most.
Karakterišu je kitnjasto okićeni lukovi, renesansni balkoni i male kule – nekada osmatračnice. Skromne je unutrašnjosti. Mogu se videti starinski topovi korišćeni za odbranu grada kao i statua Device Marije sa Hristom za koju su verovali da štiti moreplovce tokom njihove plovidbe.
Kula je visine 30 metara i sa njenog vrha, do koga vodi kružno stepenište, pruža se predivan pogled na Belem i okolinu.
Napomena: Cena ulaznice je 6 eura. Kula je, kao i manastir Žeronimos, ponedeljkom zatvorena za posetioce. Turistima se nudi mogućnost da po ceni od 12 eura posete obe atrakcije, s tim što sa ovom kartom izbegavate čekanje u dugim redovima.
Pretpostavljam da se svi sećamo lekcija iz istorije o portugalskim otkrićima. Period otkrivanja novog sveta započeo je 1415. godine osvajanjem severno-afričkog mesta Ceuta da bi potom moreplovci preko Atlanskog okeana stigli do Južne Amerike, Afrike, Indije…
Kako bi se odužili svojim sunarodnicima, nedaleko od Belem kule, Portugalci podižu Spomenik otkrićima (Padrão dos Descobrimentos). Izgradnja spomenika završena je 1940. godine, a 20 godina kasnije, pet stotina godina od smrti oca pomorske navigacije – princa Henrija Navigatora, spomeniku se dodaju reljefne sklupture autora Leopolda de Almeide. Ovo arhitektonsko delo najviše podseća na srednjovekovni brod na čijem se pramcu (sa obe strane) nalazi 16 statua poznatih moreplovaca poređanih, pretpostavljam, prema zaslugama.
Kolonu predvodi princ Henri Navigator u čijim rukama se nalazi skluptura broda, sličnom onom iz 15. veka na koji su se Portugalci ukrcali i zaplovili ka Atlantiku. Princa Henrija slede Alfonso V, prvi pokrovitelj prekookeanskih putovanja, Vasko da Gama, prvi čovek koji je oplovio Rt Dobre nade i stigao do Indije, zatim Pedro Alvareš Kablar koji je otkrio Brazil, Bartolomeo Dias koji je oplovio jug Afrike i Magelan čija je ekspedicija prva oplovila svet.
Nikako ne smete propustiti ogromnu mermernu ploču urezanu na platou ispred spomenika. Na njoj je različitim bojama uklesana mapa sveta (prečnika 50 metara) sa ružom vetrova i rutama kojima su portugalski moreplovci polovili u potrazi za novim putevima. Autor je Cristiano da Silva. Najbolji pogled na mapu imate sa vrha spomenika.
Unutrašnjost muzeja nije preterano zanimljiva – čine je muzej i suvenirnica.
Napomena: Cena ulaznice je 6 eura.
Već je vreme ručku!
Restoran italijanske kuhinje sa predivnom terasom i pogledom na reku Težo Nosolo Italia učinio nam se savršenim mestom za predah. U pauzama između zalogaja shvatamo da smo preambiciozno napravile plan i da za neka mesta koja smo nameravale da posetimo nemamo vremena.
Dezert ne naručujemo jer – idemo u najbolju i najpoznatiju poslastičarnicu u Portugalu.
Vidim plavu tendu u ulici Rua de Belem! O, ne, opet – red! Tridesetak ljudi čeka ispred. Vrućina pomešana sa umorom. Na ivici sam da odustanem. Ipak, ljubav prema slatkišima jača je od umora.
Starijem Englezu ispred mene jedna od radnica objašnjava da su navikli na gužvu i da se dešava da niko od njih po pet sati ne sedne da odmori. Podatak da se dnevno ovde proda i do 10.000 kolača ide u prilog toj činjenici.
Antre poslastičarnice nije spektakularan – čini ga starinski plavi šank i ormani sa drvenim policama. Na njima se nalaze flaše sa portugalskim vinima i konditorskim suvenirima.
Kuća kolača
Stara poslastičarnica u Belemu osnovana je 1837. godine. Pretpostavka je da su recept za kolač izmislile monahinje Žeronimo manastira. Slatkiš ima izgled mafina, napravljen je od lisnatog testa i napunjen filom sličnom onom koji se koristi kao nadev za princes krofne.
Rekord dnevne prodaje kolača je – 50.000 komada!
Ukus – savršen! Fantastična struktura i razmera sastojaka. Reći ću vam i to da, tokom boravka u Portugalu, više nisam naručivala ovaj kolač. Ni u Lisabonu, ni u Portu. Jednostavno, nisam želela da pokvarim utisak koji sam imala kada sam prvi put probala kolač napravljen po originalnom receptu.
Poslastičarnicu ne čini samo antre. Iza šanka se nalaze prostorije gde možete da sednete, popijete kafu i pojedete slatkiš. Turistima se može pružiti prilika da kroz staklena vrata provire u kuhinju u kojoj nastaje ovaj magičan kolač. Prostorije su ukrašene azuležosima, starom kasom, starinskim bokalom za umivanje i peškirom….
Napomena: Poslastičarnica se nalazi u ulici Rua de Belem 84. Do nje se može stići tramvajem br. 15 ili autobusima 714,727,751. Cena kolača je 1,5 eura po komadu.
Slike iz knjižare Ler Devagar (Livrario Ler Devagar) prvi put sam videla na instagramu dok sam istraživala Lisabon i pretpostavljala sam da će to biti highlight putovanja.
Ova magična i nesvakidašnja knjižara nalazi se u industrijskom kompleksu LX Factory, pandam našem Dorćol Platz-u. U pitanju je mesto sa više od 50 prodavnica, restorana i barova.
Kažu da je LX Factory drugo lice Lisabona, pravo hipstersko mesto i nezaobilazna atrakcija za turiste mlađe generacije.
A sada da se vratimo na početak.
Magičnu knjižaru Ler devagar, u prevodu “čitaj polako”, prepoznao je i čuveni New York Times uvrstivši je u jednu od deset najlepših knjižara na svetu.
Posetilac već na ulazu biva očaran inventivnošću enterijeriste koji je u starom fabričkom prostoru na tri sprata smestio knjižaru.
I ne, ovo nije klasična knjižara! Ovo je pravi raj za sve ljubitelje literature. Prepune police sa knjigama svedoče o bogatoj ponudi, kako novih naslova (oko 40.000), tako i starih knjiga (oko 10.000) na portugalskom i engleskom jeziku. Ovde možete ručati, popiti piće, slušati muzika ili posetiti izložbu.
Ler Devagar počela je sa radom 1999. godine u Bairro Altu u Lisabonu. Zamišljena je kao prostor gde će, osim kupovine knjige, posetilac moći da uživa u organizovanim debatama, promocijama, druženju sa piscima…
Deset godina kasnije knjižara je preseljena u industrijsku zonu -u LX Factory. Prostire se na skoro 600 kvadratnih metara i ima 4 nivoa. Turisti najčešće kupuju suvenire – olovke, razglednice ili grafike.
Napomena: LX factory nalazi se ispod mosta 25 de Abril u zapadnom Lisabonu u ulici Rua Rodrigues de Faria 103.
Iz Belema se u centar Lisabona vraćamo istim putem.
Silazimo na stanici Cais do Sodre kako bismo napravili nekoliko fotografija u čuvenoj Roze ulici (Pink Street). Idealna je za fotkanje jer roze boja ulice čini savršen kontrast žutoj i plavoj boji fasada na zgradama koje je okružuju.
Mesto je prvobitno bilo poznato po okupljanju mornara, kriminalaca i prostitutki, pa je zato nazvano “Lisbon red light district”. To je bila “crna tačka” u turističkim brošurama, a posetiocima je sugerisano da je izbegavaju. Stvari su se u međuvremenu promenile – na bolje.
Danas je Pink Street važna tačka noćnog života Portugalaca.
Napomena: Pink street se nalazi u Ulici Rua Nova do Carvalho.
Iako nam je u planu bilo da od Belema pređemo na drugu stranu reke Težo, zbog nedostatka vremena to se nije dogodilo.
Za one koji ostaju duže u Lisabonu preporuka je da pređu most Ponte 25 de Abril koji spaja Belem sa predgrađima Almada i Cacilhasu. U pitanju je zvanično 19-ti najviši viseći most na svetu i, po izgledu, podseća na čuveni most Golden Gate u San Francisku. Uzimajući u obzir da je oba mosta projektovala i gradila ista kompanija, diskutabilno je da li je u pitanju samo slučajnost(!?).
Ovde dominira i statua Hristu – Sanctuario National do Cristo Rei identična onoj u Brazilu. Impozantnih je dimenzija – visine je 28 metara, glava Hrista visoka je 4,05 metra, dok je ceo spomenik uključujući postolje visine 82 metra.
Prvi dan završavamo u Baiši uz čašu vina u jednom od mnogobrojnih restorana.
Leave a Reply