CINQUE TERRE – seoski šarm na italijanski način

Kada mi se, po povratku sa određene destinacije, slegnu utisci, vreme je da se prihvatim tastaure i da, kroz tekst i slike, evociram uspomene sa nekog putovanja.

Ovog popodneva vodim vas u Cinque Terre – najživopisnija italijanska sela.

Cinque Terre ili u prevodu Pet zemalja poslednjih godina postala je jedna od najposećenijih turističkih atrakcija Italije i neizostavna je ponuda naših turističkih agencija.

Do sela se stiže vozovima sa kopna, ili čamcima sa mora.

Njihova lepota vas neće ostaviti ravnodušnim!

Baš ako ste odlučili da terate „mak na konac“,  senku na uživanje u nesvakidašnjoj lepoti Pet zemalja može baciti reka turista koja dolazi iz svih pravaca. U proseku ovo mesto poseti više od milion miliona ljudi! Sela su mala, teško mogu da prihvate ovoliki broj turista, pa italijanske vlasti razmatraju i da uvedu neku vrstu ograničenja broja turista.

Moguće je i da zbog ogromne gužve na peronima propustite voz, što će vam u startu umanjiti vreme boravka i uživanja u istim.

Vozovi saobraćaju na 20 minuta, ali nije retkost da isto toliko i kasne.

U septembru 2017. godine u agenciji Halo turs  uplatili smo aranžman – Italijanska rivijera u okviru koga je postojao izlet – Cinque Terre.

Svakako, malo je jedan dan za posetu predivnim selima.

Autobus se zaustavlja u mestu La Spezia, lučkom gradiću u ligurijskoj oblasti. To je zapravo polazna tačka, i jedino mesto sa kopna odakle možete da krenete u obilazak. Mesto nije veliko i čini mi se da turisti nisu preterano zainteresovani za njegovo istraživanje.

Nacionalni park Cinque terre pripada Liguriji i čini ga pet sela – Riomaggiore, Manarola, Corniglia, Vernazza i Monterosso Al Mare.

Sela su odvojena po jednom stanicom, i u proseku se taj put pređe za 2, 4 ili pet minuta. Najduže rastojanje je od stanice La Spezia do prvog sela Riomaggiore (oko 9 minuta).

Avantura je počela!

Gužva na železničkoj stanici je ogromna. Nikada nisam doživela da me masa bukvalno unese u voz. Čvrsto stežem tašnu na grudima jer smo upozoreni da je mesto poznato po iskusnim džeparošima.

Ćinkve Tere od 1997. godine svrstana je na listu UNESCO-ve svetske baštine. U pitanju je najmanji nacionalni park u Italiji i ujedno nacionalni park sa najvećom gustinom naseljenosti, na čijem području živi 5.000 stanovnika. Ovu oblast čini 18 kilometara kamenite obale, okružene planinama sa jedne, i morem sa druge strane.

Najveće glavobolje lokalnom stanovništvu zadaju brojni turisti koji hrle u ovu oblast. Prema nekim podacima Ćinkve Tere godišnje poseti oko 2,5 miliona ljudi.

Na automobil i autobus ovde zaboravite. Dnevnu karta za voz (16e) možete koristiti neogranični broj puta.

Prva stanica – Riomaggiore (Riomađore) ili Velika reka. Po izlasku iz voza, uskim tunelom dolazimo do popločane staze kojom se ulazi u prvo selo. Glavna ulica u gradu – Via Colombo – pravi je pokazatelj italijanskog hedonizma. Sa obe strane ulice nalaze se bistroi, kafići, restorani i gelaterie (đelaterie).

Pratimo miris ribe i šum talasa, spuštamo se do mora gde  možete predahnuti u jednom od nekoliko lokalnih kafića i restorana.

 

 

Inače, Riomaggiore je najveće od svih pet sela. Smatraju ga i nezvaničnim centrom ove oblasti.

Prema jednoj legendi, osnovali su ga Grci u 7. veku bežeći od vizantijskog cara Lea III, dok drugi podaci ukazuju da je oblast pripadala porodici Fieski iz Đenove. Od 13. veka selo postaje poznato po proizvodnji vina.

Idealno je mesto za odmor! Naravno, osim ukoliko vam ne smetaju turisti koji iskaču iza svakog ćoška.

Sledeće selo, ujedno i najslikanije je Manarola. Ovde se najviše pozira, i čini mi se da se turisti ovde najduže zadržavaju, upravo zarad dobre fotografije. Fantastičan kontrast koji daju modro plavo more, šarene kućice i zelena brda…

Do Manarole se iz Riomaggiore-a stiže ili vozom, ili pešice – stazom poznatijom kao Via dell’ Amore – Put ljubavi.

Ova staza napravljena je 1920. godine kako bi omogućila druženje mladića i devojaka iz susednih sela (Manarole i Riomađorea). Dugačka je oko 2 kilometra i šetnja traje oko pola sata. Kako nismo imali puno vremena, odlučili smo se ipak za voz.

 

Sva mesta su čarobna. Skoro da je nemoguće pronaći neki kutak koji ne biste želeli slikom da ovekovečite. Za pasionirane ljubitelje fotografije ova mesta su must see.

Manarola je, moram priznati, posebna. To je bila ljubav na prvi pogled, i da, to je bio pejzaž o kome sam maštala.  Sa jedne strane šarene kućice, sa druge nemirno i otvoreno more, a u daljini strmi vinogradi. Može li biti čarobnije! Selo je poznato po svojim pećinama i podvodnim stenama. Sigurno ćete poželeti da uskočite u tirkizno i čisto more, međutim, starosedeoci sela ne preporučuju turistima da to čine zbog velikih talasa i nemilosrdnih struja.

Iznad nje se uzdiže veličanstvena crkva San Lorenzo, gotska crkva sagrađena u 14. veku. Nasuprot crkvi je zvonik i osmatračnica iz 16. veka.

Ukoliko želite da najbolje fotografije iz Manarole, savet je da uskočite u autobus koji vas vozi do mesta Volastra odakle se pruža najlepši pogled na ovo selo.

A sada zamislite da uživate u ispijanju čaše prvoklasnog toskanskog vina u italijanskom selu koje se nalazi na 100 metara nadmorske visine. E, takav utisak je na mene ostavio boravak u Corniglia (Kornilji). 

Od svih pet sela, Kornilja jedina nema pristup moru i najmanje je razvijena. Kako biste do nje stigli, potrebno je da se “izborite” sa 377 stepenika koji povezuju železničku stanicu na kojoj silazite i centar sela.

Odustajanje nikada nije bilo opcija! 

Pešačenje mi nije predstavljalo problem jer na stazi nije bilo mnogo turista, a i vreme je bilo prijatno za šetnju. Ako ste bez kondicije, do Kornilje možete stići i busom, mada su retki (saobraćaju na sat vremena), što je, ako putujete preko agencije, čisto gubljenje vremena. 

Kornilja je od svog osnivanja pripadala rimskoj porodici Kornelija, potom u srednjem veku preuzimaju je grofovi Lavanje, da bi kasnije potpala pod vlast Republike Đenove.

Samo selo, po mom mišljenju, ne zavređuje posebnu pažnju, i sledeći put kada bih posetila Cinque Terre, ovo selo bih zaobišla. Činjenica je, pak, da Kornilja, u odnosu na druga sela, odiše mirom i tišinom, te pruža pravi odmor urbanim putnicima, ali ako se u Cinque Terre ide na izlet i boravi samo jedna dan, po meni, bolje je više vremena provesti u nekom drugom živopisnijem selu. 

Glavna atrakcija sela je crkva Svetog Petra (San Pietro), izgrađena u gotičkom stilu. Datira iz 14. veka.  

Zanimljivo je da Kornilja ima i nudističku plažu. Do nje se može doći čamcima sa mora.

Veliki broj turista smatra Vernacu (Vernazza) najlepšim selom. Kažu i da je od svih sela najslikanija. Moj favorit, i dalje je Manarola. Kada bolje razmislim, moguće je i da su vremenski uslovi, ali i velika gužva,  donekle zaslužni za moju ravnodušnost prema ovom selu.

Osnovali su je 1000. godine stanovnici koji su živeli na brdu Ređo (Reggio).

U srednjem veku Vernaca zbog izuzetnog strateškog položaja, postaje važna luka kojom upravljaju bogate ligurijske porodice. Kasnije, u 13. veku, kao i njeni susedi, pada u ruke Republike Đenove i postaje strateški važno mesto.

Selo je građeno u terasastim oblicima na stenovitom terenu u neposrednoj blizini mora.

Uskim ulicama spuštate se do malog trga koji izlazi na more. Crkva Marije Antiohijske koja dominira platoom tipičan je primer gotske arhitekture.

Ukoliko imate vremena, možete posetiti zamak Belforte, poznat i kao Zamak Doria. Nalazi se na litici koja je u srednjem veku služila kao odbrana od raznih osvajača.

 

Godine 2011. katastrofalne poplave skoro da su uništile sela. Najveća oštećenja pretrpela je Vernaca koja je, mogli bi se reći najbliža moru. Kasnije su izgrađeni zidovi i napravljena neka vrsta zaštite od vetra i vode.

Za najlepšu fotografiju ovog sela, ako imate vremena, morate se pešice popeti iznad Vernace, odnosno do zamka Belforte. Pogled na šareno selo umiveno suncem oduzeće vam dah.

Odbrana od poplavaPoslednje selo nosi naziv Monterosso al Mare. Jedino je selo koje ima prelepe plaže i najbolji pristup motornim vozilima zbog čega turisti uglavnom smeštaj ovde rezervišu. Monteroso je jedino selo koje je smešteno na ravnom komadu zemlje, zahvaljujući čemu počinje izgradnja hotelskih kompleksa, a samim tim i bogatijeg dnevnog i noćnog života.

Pretpostavlja se da je naselje dobilo ime po velikom upečatljivom mlinskom kamenu.  Ukoliko imate vremena najbolje bi bilo da se iz Vernace u Monteroso uputite pešice (2 sata hoda) jer se pruža predivan pogled na sva sela i celu Ligurijsku obalu.

Monteroso se smatra najposećenijim selom upravo zbog svojih plaža sa kristalno čistom vodom i sitnim peskom. Preporučujem ovo selo za kupanje jer su plaže odlične.

U nekom od restorana možete pojesti fantastičnu svežu ribu, ili se osvežiti pravim italijanskim đelatom(Gelato).

Idealan period za posetu su proleće i rana jesen.

Nadam se da sam Vas malo zainteresovala za ova predivna italijanska sela i da i sami imate želju da ih posetite.