Ajfelov toranj – ili šta (ni)sam znala

Prema nekim statistikama Ajfelova kula nalazi se na četvrtom mestu najposećenijih turističkih atrakcija na svetu. Veću posećenost od nje imaju Nijagarini vodopadi, Velika piramida u Gizi i Veliki kinseki zid. Nažalost, nije naznačeno koji kriterijumi su uzeti u obzir prilikom sačinjavanja ove liste.

Prema zvaničnim podacima, od otvaranja do danas, Ajfelov toranj posetilo je više od 250 miliona turista, odnosno oko 7 miliona godišnje!

Veličanstvena čelična građevina sagrađena je 1889. godine za Svetski sajam održan u Parizu povodom obeležavanja 100 godina od Francuske revolucije. Planirano je da bude privremena instalacija koju je trebalo ukloniti nakon 20 godina, međutim vispreni Ajfel na vrhu tornja postavlja radio antenu i antenu za prenos signala, te Vlada Francuske odustaje od svoje zamisli.

Sve do moje posete Parizu verovala sam da je Ajfelova kula vidljiva iz svakog dela grada. Međutim, klinačku iluziju raspršila je realnost i to – na licu mesta.

Vreme je za upoznavanje sa čeličnom lepoticom!

Uplatile smo jednočasovno krstarenje Senom i uputili se od Notr Dama, skrenuli ka Hotel de Ville, pa do Luvra i Place de Concorde da bismo se  konačno iskrcale u neposrednoj blizini kule. Prvobitan plan bio je da se vratimo na brod (brod je po principu hop-on, hop-off i karta važi 24 časa) i nastavimo turu dalje. Međutim, po ko zna koji put od plana smo ubrzo odustale.

Odustala sam od prenošenja svojih impresija o Ajfelovoj kuli jer bi moje reči nesumnjivo umanjile veličanstvenost same građevine. Iz tog razloga upustiću se u pisanje interesantnih činjenica o tornju koje sam, pripremajući se za posetu Parizu, saznala.

Pa, krenimo redom.

Čelična dama, ili La dame de fer, kako je nazivaju Francuzi najvažniji je simbol Pariza.

⇒ Gustav Ajfel nije dizajnirao Ajfelovu kulu!?

Kompanija inženjera Gustava Ajfela 1886. godine pobedila je na gradskom konkursu za Svetsku izložbu u Parizu. Toranj je, međutim, izgrađen na osnovu nacrta dvojice inženjera zaposlenih u Ajfelovoj kompaniji – Maurice Koechlin i Emile Nouguier. Ajfelova kompanija uložila je ogroman novac za izgradnju tornja, da bi na kraju otkupila prava za svoj izum. To je ujedno i razlog zbog koga mislimo da je Ajfel konstruktor. Zanimljivo je da je jedan od dvojice inženjera – Koechlin osmislio izgled armature za Statuu slobode u Njujorku.

Osnova Ajfelovog tornja oblika je kvadrata čije su stranice dimenzija od po 100 metara. Četiri stuba koja ga podupiru predstavljaju četiri strane sveta.

Izgrađen je za dve godine, dva meseca i pet dana. Upotrebljeno je ukupno 7.500 tona čelika i, čak, 2,5 miliona zakivaka.

Kula je visoka 320,75 metara (veličina zgrade od 102 sprata).

I, da, izgleda IMPRESIVNO!

Svečanom otvaranju 30. marta 1889. godine prisustvovali su predsednik Francuske i kralj Engleske Edvard VII (tada princ od Velsa).

⇒ Ajfelova kula je čak 18 puta prefarbana. Prvobitno je kula bila ofarbana u “venecijanski crvenu”, potom braon-oker, braon-žutu, da bi naposletku koristili tzv. “Ajfelovu sivu”. Tu boju i danas koriste.

Toranj kreče se kreči isključivo tradicionalnom metodom – četkom i kofom. Savremeni načini farbanja nisu dozvoljeni. Toranj se farba na svakih sedam godina za šta se iz budžeta izdvaja oko miliona eura.

Da bi bilo okrečeno čak 250.000 kvadratnih metara ukupne površine tornja, upotrebi se 60 tona farbe. Dvadeset pet dobro obučenih molera sa 1.500 četkica, 1.000 rukavica i skoro 50 kilometara sigurnosnih pojaseva za 18 meseci ofarba Ajfelovu kulu.

⇒ Kao što možete primetiti na blogu nema noćnih fotografija Ajfelove kule. Razlog – tehnički je zabranjeno slikanje kule noću.

Kako je to moguće?

Turisti mogu, naravno, fotografisati toranj koliko god žele, ali samo u toku dana. Godine 1985. kula  je dobila svoju svetlosnu instalaciju što se smatra izumom i vlasništvo je određenog autora, pa se neovlašćeno postavljanje noćnih fotografija Ajfelove kule smatra kršenjem autorskih prava. Sigurno je da dnevne fotografije Ajfelovog tornja ni približno ne mogu dočarati njenu lepotu tokom večeri kada se upale svetla i reflektori. Da kula zasijala u svom punom sjaju potrebno je oko 20.000 sijalica.

⇒Parižanu su mrzeli toranj.

Francuski intelektualci u početku su smatrali da “veliki crni dimnjak”, kako su ga nazivali, uništava lepotu Francuske prestonice, te su, čak i na organizovanim protestima zahtevali njegovo uklanjanje. Najglasniji među njima bio je Gi de Mopasan.

⇒ Ajfelova kula sastoji se od tri nivoa.

Na prvom nivo (57,63 m) nalazi se restoran 58 Tour Eiffel Restaurant, suvenirnica i ispostava pošte. U jeku zimske sezone (decembar-februar) na ovom nivou otvara se klizalište. Posetiocima se, osim mogućnosti da klizaju, pruža uživanje u neverovatnoj panorami Pariza pod snegom. Ukoliko ste u dobroj kondiciji, od prvog do drugog nivoa zaboravite lift i uputite se pešice.

Drugi nivo nalazi se na 115,73 m i pruža zadivljujući pogled na ceo grad. Do njega možete stići liftom ili stepenicama. Ukoliko, pak, ogladnite imate mogućnost da nešto prezalogajite u restoranu Žil Vern (Le Jules Verne). Rezervacije su obavezne, a šef kuhinje Frederic Anton (tri Mišelinove zvezdice), potrudiće se da uživate u svakom zalogaju. Napomena, za večeru ćete morati da izdvojite minimum 135 eura.

Treći nivo nalazi se na 276 metara i do njega se stiže panorama liftom. Obavezujuća je poseta malom apartmanu koji je Gustav Ajfel ostavio za sebe. Tu je primao ugledne goste poput Tomasa Edisona.

Posetioce opslužuju tri lifta od kojih je jedan namenjen specijalno za goste Le Jules Verne restorana. Postoji podatak da mehanizam lifta godišnje pređe razdaljinu od 100.000 kilometara.

⇒ Toranj se pomera! O, da! Usled jakih vetrova čelična konstrukcija može odstupati od svoje ose i to do 12 centimetara. A, usled velikih mrazeva skupi se za oko 15 centimetara.

⇒ Francuzi nisu zaboravili naučnike i inženjere koji su radili na izgradnji Ajfelovog tornja. Kako bi im odali priznanje za rad na izgradnji kule, ugravilali su imena 72 naučnika, matematičara i inženjera ispod prvog nivoa.

⇒ Cene ulaznica za Ajfelovu kulu kreću se u rasponu od 10,5 eura do 25 eura u zavisnosti od toga koji nivo želite da posetite, da li koristite lift ili idete pešice.